Projekat DIONE u susret novoj Zajedničkoj poljoprivrednoj politici

By | 2020-03-31T11:32:16+00:00 March 31st, 2020|News|

Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) je jedna od najstarijih i najvažnijih politika Evropske unije. ZPP je pokrenuta 1962. godine sa ciljem da osigura snabdevanje evropskih građana hranom, kao i da pruži materijalnu podršku poljoprivrednicima. Ambicije i fokusi ove politike su se menjali tokom vremena, dok se znatna pažnja poslednjih godina usmerava ka pitanjima uzajamne uslovljenosti poljoprivrede, zaštite životne sredine, održivosti, biodiverziteta i klimatskih promena – a sve sa ciljem tranzicije evropske poljoprivrede ka održivoj proizvodnji hrane. Ovi trendovi su se konkretno materijalizovali  u prethodnoj reformi ZPP (iz 2013. godine) kada su uvedena direktna zelena plaćanja (DZP, engl. green direct payment) – inovativni sistem koji je imao za cilj da pruži novčanu podršku poljoprivrednicima koji prihvate (ili nastave) da sprovode održive prakse poljoprivredne proizvodnje. Konkretno, evropskim poljoprivrednicima je omogućeno da primaju „zelena“ sredstva za praktikovanje sledećih aktivnosti koje imaju pozitivan uticaj na zemljište i biodiverzitet:

  • diversifikacija useva (veća varijabilnost useva čini zemljište i ekosisteme otpornijim na različite izazove);
  • održavanje trajnih travnatih površina (budući da ove površine dobro apsorbuju ugljen dioksid i štite biodiverzitet);
  • konvertovanje 5% od obradivog zemljišta u ekološki značajne površine (EZP, Ecological Focus Areas) koje mogu da čine drveće, zeleni pojasevi uz vodotokove, zemljište na ugaru, itd.

Danas EU dodeljuje znatan udeo svog godišnjeg budžeta na DZP i to kroz nacionalne ili regionalne uprave za agrarna plaćanja, kojima je data nadležnost da upravljaju plaćanjem podsticaja poljoprivrednicima, kao i da nadgledaju i proveravaju njihovu usaglašenost sa „zelenim“ praksama. Međutim, do sada je mehanizam provere usaglašenosti bio baziran na tome da sami poljoprivrednici vrše deklarisanje o sopstvenoj usaglašenosti i to uz pomoć kompleksnih pravila provere. Sa druge strane, uprave za agrarna plaćanja bile su dužne da na godišnjem nivou proveravaju do 5% poljoprivrednika koji primaju DZP i to putem fizičkih poseta kultivisanog zemljišta. Budući da se ovaj celokupan sistem provere pokazao kao neefikasan, tokom 2018. godine donosi se odluka o modernizovanju ZPP sa ciljem da se novopredložene mere počnu sprovoditi od 2021. godine.

Velika novost u najnovijoj verziji ZPP je da se po prvi put eksplicitno dozvoljava korišćenje modernih tehnologija za sprovođenje provere usaglašenosti poljoprivrednika sa datim merama. Takođe, dozvoljava se korišćenje i novih oblika „dokaznih“ podataka, kao na primer fotografija koje uključuju informacije o lokaciji („geotagovane“ fotografije), kao i fotografija načinjene putem bespilotnih letilica (dronova). Sve ovo direktno ohrabruje uprave za agrarna plaćanja da postepeno zamenjuju „kontrole na terenu“ sa sistemom automatizovane kontrole koja je bazirana na satelitskim podacima. Samim tim, fizička poseta parcela, prema novoj regulativi, biće potrebna samo ukoliko digitalni dokazi nisu dovoljni da se verufikuje usaglašenost. Kao rezultat, digitalizovanje sistema provere i usaglašenosti pružiće mogućnost kontrole u kraćim vremenskim terminima (npr. jednom nedeljno), kao i konkretno kvantifikovanje pozitivnih uticaja na životnu sredinu nastalo usled sprovođenja „zelenih“ mera od strane poljoprivrednika.

Nesumnjivo, novine u ZPP će podsticajno uticati na razvoj tržista koji se bazira na eksploataciji satelitskih podataka, kao i na uprave za agrarna plaćanja koja će morati da unaprede svoju informacionu i tehnološku infrastrukturu kako bi mogle da implementiraju i usvoje automatizovanu kontrolu usaglašenosti poljoprivrednika sa aktivnostima koje nalaže ZPP. Da bi se podržao ovaj proces, Evropska komisija je uložila određena sredstva u nekoliko inovativnih naučno-istraživačkih projekata. Jedan od njih je i međunarodni projekat DIONE, koji ima za cilj razvijanje alatke za automatsko i integrisano nadgledanje poljoprivrednih parcela u skladu sa novom ZPP, a sve u cilju sprovođenja  češćeg, preciznijeg i jeftinijeg nadgledanja.

Nova automatizovana alatka za monitoring koja se razvija u okviru projekta DIONE će koristi podatke dobijene putem evropskih Sentinel satelita da bi se pratila diversifikacija useva putem kreiranja mapa useva koje mogu biti direktno korišćenje od strane uprava za agrarna plaćanja. Takođe, alatka će omogućiti sveobuhvatniju i detaljniju analizu ekoloških značajnih površina, nego što je to bio slučaj do sada. Naime, primenom inovativnih tehnologija će se unaprediti rezolucija snimaka Sentinel satelita (koja iznosi 10-20 metara) do opsega od 5 do 10 metara. Takođe, paralelno sa korišćenjem satelitskih podataka, DIONE alatka će koristiti pouzdane geo-tagovane fotografije koje će poljoprivrednici praviti putem posebno dizajniranih mobilnih aplikacija. Povrh svega, nova alatka će imati i funkciju koja će omogućiti procenu unapređenja životne sredine (i to uz pomoć nisko-budžetnih spektralnih senzora za merenje kvaliteta zemljišta) i procenu trenutnog statusa degradacije zemljišta na datoj parceli.

Projekat DIONE je počeo u januaru 2020. godine i trajaće narednih 30 meseci. U projektu učestvuje ukupno osam partnera iz pet zemalja. Projekat vodi grčki Institut za komunikaciju i računarske sisteme iz Atine, dok su partneri iz Srbije dve kompanije – InoSens iz Novog Sada i GILAB iz Beograda.  Pored ostalih istraživačkih institucija i privatnih kompanija iz Grčke i Slovenije, u projektu učestvuju i dve nacionalne agencije za agrarna plaćanja, sa Kipra i iz Litvanije, koje će aktivno učestovati u kreiranju i testiranju DIONE alatke.

Autor: Vladimir Mrkajić